Naš najbolji jedriličar u klasi Finn, nositelj brojnih medalja sa najvećih svjetskih regata u toj olimpijskoj klasi, Ivan Kljaković Gašpić – Bambi, je u svojoj jedriličarskoj karijeri okrenuo još jednu veliku stranicu, pristupio je Green Comm Racing's Americas Cup Teamu, što znači da će biti naš kandidat za nastup na sljedećem Americas Cupu koji će se održati u San Francisco Bayu 2013. Neposredno prije nastupa na ACI CUP-u i 80. Mrduji bio je prisutan na svojoj prvoj regati iz America's Cup World Series koja se održavala u Plymouthu. Kako je on doživio svoj prvi kontakt sa Americas Cup životom pročitajte u nastavku teksta.Bambijev DNEVNIK Plymouth!
VIDEO PREDSTAVLJANJA
Plymouth, luka, ulazim u ograđeni prostor i vidim našu bazu. Brod, ma ne brod, nego katamaran velik 13,5 metara sa jarbolom od 21.5 metar vani ispred šatora izgleda impozantno i zastrašujuće brzo iako nije ni blizu mora. U šatoru dijelovi krila, sve mi izgleda neobično i čudno, kako sve to funkcionira? Sto upitnika nad glavom, a u glavi tabula rasa. I tako je izgledao moj prvi kontakt sa AC-om.
Iz dana u dan sve se pomalo posložilo, naučio sam jako puno tehničkih detalja i počeli smo opremati brod. Pomalo sam se upoznavao sa posadom i osobljem tima i pratećim osobljem iz ACRM-a. Nakon nekoliko dana smo opremili brod i krilo je bilo spremno za podizanje. I uslijedio je taj trenutak. Došli smo u bazu, šef tima, famozni Devoti nas je okupio i brifirao o dnevnom i tjednom planu. Sretan što sam u timu za jedrenje, uskačem u jedriličarsku opremu i zajedno s ekipom idemo na prvo bacanje broda u more.
Prvo dolazimo s krilom ispod dizalice i već nekoliko puta objašnjavani manevar sada postaje stvarnost. Cijelu operaciju vodi jako pažljivi Australac Anthony “Nocka” Nossiter i nas 12 pomalo pomoću dizalice podižemo krilo s poda u zrak. U zraku je, ali vjetar je jak i treba dosta ljudi da se sve održi na mjestu i pod kontrolom. Pomalo guramo platformu (brod) ispod krila i spajamo krilo s platformom. Kad je sve nakon 20-tak minuta bilo gotovo, odigao sam pogled sa svoje pozicije i ugledao tu grdosiju od krila u zraku. Impozantno! Opet polaganim manevrom spuštamo brod u more i nakon pola sata krećemo na trening. Ja sam taj dan trebao uskočiti na brod nakon 45 minuta treninga i do tada sam sve pratio iz gumenjaka.
Izašli smo na polje, a tamo ugodnih 25 čvorova s refulima iznad 30. Brod leti i izgleda impozantno! Brzine iznad 18 čvorova u orcu i 30 čvorova u krmu! Ludilo! I eto prva krma ekipa malo nespremna krene u manevar zaorcavanja i prevrne se jako blizu obale. Mislim se, super nisam na brodu! I tada drama, vjetar nosi brod prema obali, ali brzom reakcijom posade i nas u gumenjaku se ispravlja brod, odustaje se od daljnjeg jedrenja i brzo smo natrag u bazi.
Eto tako je počelo, nakon par dana popravaka, opet na more, ali pažljivije pa smo bar na treninzima prolazili bez štete. Početak regatavanja je donio i nova uzbuđenja i havarije. Uglavnom sam se nagledao prevrtanja i kaosa na moru. Svaki dan nova šteta i novi posao za popravak, što je meni bilo super, naučio sam jako puno detalja oko opreme i kako što popraviti. Nažalost, za jedrenje nismo imali previše vremena, ali zato sada znamo sve sredit u ekspresnom roku.
U par navrata sam uspio skočit na brod i trenirat, ali ipak je već stara i donekle uigrana posada jedrila regatu. Sve je izgledalo super do zadnjeg dana, kada je nas dobro znani prijatelj iz Francuske, Bertrand Pace, skiper Aleph teama, koji je u nekoliko navrata u Splitu na ACI kupu porazbijao dobar dio flote, unakazio i nas brod prije starta. Na jako grub način, ne izbjegavajući sudar je umalo potopio desni trup našeg katamarana. Netom nakon toga je Artemis team potkopao naš lijevi trup i još dodatno oštetio već osakaćen GreenComm Racing brod. Naš skiper Žbogar je sa ozljedom ruke prevezen na hitnu, a ekipa je u šoku uspjela vratiti brod u bazu.
Sve u svemu, jako intenzivan početak jedne zanimljive i uzbudljive jedriličarske epohe u mojoj karijeri. Nadam se da ću imat još puno prilika dijelit svoje iskustvo sa našim Labudašima, a možda i postanem dosadan.
Iz dana u dan sve se pomalo posložilo, naučio sam jako puno tehničkih detalja i počeli smo opremati brod. Pomalo sam se upoznavao sa posadom i osobljem tima i pratećim osobljem iz ACRM-a. Nakon nekoliko dana smo opremili brod i krilo je bilo spremno za podizanje. I uslijedio je taj trenutak. Došli smo u bazu, šef tima, famozni Devoti nas je okupio i brifirao o dnevnom i tjednom planu. Sretan što sam u timu za jedrenje, uskačem u jedriličarsku opremu i zajedno s ekipom idemo na prvo bacanje broda u more.
Prvo dolazimo s krilom ispod dizalice i već nekoliko puta objašnjavani manevar sada postaje stvarnost. Cijelu operaciju vodi jako pažljivi Australac Anthony “Nocka” Nossiter i nas 12 pomalo pomoću dizalice podižemo krilo s poda u zrak. U zraku je, ali vjetar je jak i treba dosta ljudi da se sve održi na mjestu i pod kontrolom. Pomalo guramo platformu (brod) ispod krila i spajamo krilo s platformom. Kad je sve nakon 20-tak minuta bilo gotovo, odigao sam pogled sa svoje pozicije i ugledao tu grdosiju od krila u zraku. Impozantno! Opet polaganim manevrom spuštamo brod u more i nakon pola sata krećemo na trening. Ja sam taj dan trebao uskočiti na brod nakon 45 minuta treninga i do tada sam sve pratio iz gumenjaka.
Izašli smo na polje, a tamo ugodnih 25 čvorova s refulima iznad 30. Brod leti i izgleda impozantno! Brzine iznad 18 čvorova u orcu i 30 čvorova u krmu! Ludilo! I eto prva krma ekipa malo nespremna krene u manevar zaorcavanja i prevrne se jako blizu obale. Mislim se, super nisam na brodu! I tada drama, vjetar nosi brod prema obali, ali brzom reakcijom posade i nas u gumenjaku se ispravlja brod, odustaje se od daljnjeg jedrenja i brzo smo natrag u bazi.
Eto tako je počelo, nakon par dana popravaka, opet na more, ali pažljivije pa smo bar na treninzima prolazili bez štete. Početak regatavanja je donio i nova uzbuđenja i havarije. Uglavnom sam se nagledao prevrtanja i kaosa na moru. Svaki dan nova šteta i novi posao za popravak, što je meni bilo super, naučio sam jako puno detalja oko opreme i kako što popraviti. Nažalost, za jedrenje nismo imali previše vremena, ali zato sada znamo sve sredit u ekspresnom roku.
U par navrata sam uspio skočit na brod i trenirat, ali ipak je već stara i donekle uigrana posada jedrila regatu. Sve je izgledalo super do zadnjeg dana, kada je nas dobro znani prijatelj iz Francuske, Bertrand Pace, skiper Aleph teama, koji je u nekoliko navrata u Splitu na ACI kupu porazbijao dobar dio flote, unakazio i nas brod prije starta. Na jako grub način, ne izbjegavajući sudar je umalo potopio desni trup našeg katamarana. Netom nakon toga je Artemis team potkopao naš lijevi trup i još dodatno oštetio već osakaćen GreenComm Racing brod. Naš skiper Žbogar je sa ozljedom ruke prevezen na hitnu, a ekipa je u šoku uspjela vratiti brod u bazu.
Sve u svemu, jako intenzivan početak jedne zanimljive i uzbudljive jedriličarske epohe u mojoj karijeri. Nadam se da ću imat još puno prilika dijelit svoje iskustvo sa našim Labudašima, a možda i postanem dosadan.
