Jedrenje

Dan po dan i regata se pomalo primiče početku. Nakon prvih dva, tri dana ošamućenosti zbog vremenske razlike, sad sam super i skroz uhodan u normalan ritam života i treninga. Dojmovi o Floridi i Miamiju su se slegli i više manje sam se navika na aktualni stil života, odnosno mogu reći da sam se udomaćija. Trening po trening i brzina na moru je sve bolja. Brod sam (iako je star) uspija uredit i jučerašnji dan bonace sam proveo u hladovini kokosovih palmi, završno ga sređujući i slušajući hitove našega kralja funka, Dina Dvornika. Uf, iznajmija sam brod, ali toliko nove opreme sam kupija i vrimena uložija u brod da će na kraju trebat meni još platit. Uglavnom, sve je postalo skoro normalno, kavu pijemo u Starbucksa, a jedemo uglavnom po lokalnim restoranima. Tu sam ugodno iznenađen, meso je savršeno, a porcije su ogromne, na kraju naručimo desert, neko sladoled, neko voće, a Enrico je naručija tortu od čokolade i šta je dobija? Pa veeeeliku toru od čokolade koju nismo mogli svi zajedno pojest do pola. Zezali smo se da ćemo je zapakirat i ponit doma, ali samo nam triba viljuškar! Hehe, još jedna baza. Blizu kluba je dućan Fresh Market, di ima za kupit svježe spize i prije dva dana kupim malu bocu soka i čitam na boci deklaracju. Piše bez konzervansa, bez GMO, bez šećera, bez aditiva i tako još nešto, a ja se nasmijem i kažem da bi ja samo napisa ‘’Normalan sok’’. Eto tako mi je pomalo došlo i zadnje jutro prije regate, sad slijedi doručak pa prijava i još malo oko broda pa ćemo malo psiholoških priprema i motivacije. O jedrenju i regati je nezahvalno govorit prije regate pa ću sačekat neka sve krene, a onda ćemo bit pametniji. Eto lip pozdrav svima iz Miamija, pratite me i stojte mi dobro. I da, fala bogu vidim da je doma dobro zaladilo, tako da sada ne možete govorit da san za ludo iša ovamo, hehe!!!
Over and out! Bambi