Moje prvo iskustvo na AC u pravom jedrenju je bilo zapanjujuće. Zašto, uglavnom zato što nisam ni skužio da je regata startala, a već bi završila. Sve se odvija jako brzo, od manevra do manevra ima manje od minute, a za svaku akciju koja se odvija na jedrilici nedostaje uvijek bar jedan par ruku da bi sve išlo glatko i iz tog su razloga svi na brodu uključeni 100% u svaki manevar. Uglavnom brod je podijeljen na provu (prednja tri člana posade) i krmu (kormilar i trimer jedra odnosno krila). Ja sam na poziciji trećeg čovjeka, odnosno zadužen sam prioritetno za rad na pataracima. Ono sto je pomalo smiješno, je to što ustvari najmanje radim upravo na pataracima, uglavnom trčim na sve strane po brodu, od starta do cilja možda 1/4 regate sam stacionaran na jednoj poziciji, a ¾ vremena dok traje regata sam u pokretu. Koliko je fizički zahtjevno teško je opisati i usporediti sa nečim, jer non stop tražiš više zraka, akcija traje konstantno i nemaš vremena tempirat ili rasporedit fizičko trošenje, taman kada pomisliš malo stat, već stiže informacija kako se treba pripremiti za slijedeći manevar, a u sebi samo mislim da nećemo valjda odmah morati ići u pojlabandu ili nešto slično...
I sad, koje su razlike u posadama? U principu male, ali na kraju u rezultatima velike. Naime u svakom manevru postoje momenti kad je brod rasterećen i tada treba reagirati brzo i u principu automatski bez razmišljanja napravit manevar sa jedrima. Naravno, za usavršiti svaki manevar da bude besprijekorno napravljen treba jako puno treninga, što mi nažalost nismo imali i zato smo za sada dosta lošiji od drugih. Ipak, kao i u svakom jedrenju start je najvažniji i ako se na startu odvojiš uz adrenalin među vodećima sve je puno puno lakše. Prvo imaš čist vjetar i radiš razliku i to ogromnu, a drugo još bitnije, imaš čistu situaciju za svaki manevar u trenutku kada ti to želiš, a ne kada si prisiljen zbog nekog drugog to odraditi, što znači da svaki manevar planirano izvedeš na vrijeme i sve ide glatko.Nama još nedostaje puno treninga i rutine, ali kako stvari stoje mislim da smo blizu drugih, da smo na dobrom putu i samo treba strpljivo radit dalje. Na kopnu su aktivnosti i samo sportsko selo organizirani iznimno, šušur i pompa su veliki kada je Americas Cup u pitanju, ali o tome ćemo drugi put. Pozdrav Hrvatskoj iz San Diega, Bambi
